7 stvari koje ne treba da kažete ljudima koji posećuju psihoterapeuta (prevod)

Patrice Bendigd
http://www.psychcentral.com
(objavljeno 26. Avgusta, 2015.)
Prevela: Tatjana Mali
Možete da me osuđujete, ali psihoterapija je spasila moj život.
Moj najbolji prijatelj i ja smo konstantno u vezi preko telefona. Ali postoji jedna osoba koja mi je obećala nepodeljenu pažnju jednom nedeljno, bez obzira na sve: doktorka R, moj psihoterapeut. Poslednje dve i po godine, provodimo 55 minuta nedeljno svakog utorka uveče, i zbog toga sam zahvalna.
Moja avantura sa psihoterapijom počela je dok sam studirala, kada sam ušetala u univerzitetski zdravstveni centar nakon što je moj blizak prijatelj doživeo nervni slom. Nas dvoje smo izuzetno ličili, i znala sam ako ne uradim nešto, moja sudbina će biti slična. Sada, pet godina kasnije, razmišljam da mi je to najbolji izbor u životu koji sam napravila.
Kao što mnogi od nas u nedeljni raspored uvrste odlazak na manikir, da bi izgledali lepo, psihoterapija je za mene obavezni deo emocionalnog održavanja.
Kada sam počela da budem otvorena u vezi toga da idem na psihoterapiju sa porodicom, prijateljima, čak i poznanicima, počela sam da shvatam da ima više od par zabluda u koje ljudi veruju u vezi psihoterapije.
Ovo su neke od najglupljih stvari koje sam čula u vezi psihoterapije, i stvarna istina šta se događa iza zatvorenih vrata ordinacije.
1. „Terapeut se slaže sa svim što kažeš da bi se ti osećala bolje u vezi sebe.
Daću vam tipičan primer razgovora sa seanse kod doktora R:
Ja:“ Da li mislite da (ime osobe koja me čini nesigurnom) je bio u pravu? Da li sam zaista takva? Da li je to istina?“
Dr R: (Gleda u mene par sekundi)
Ja: (Frustrirano tresem glavom) „Znam da nećete odgovoriti na to.“
Dr R: (smeška se) „Pa, šta vi mislite o tome?“
Ja: (počinjem verbalno da hodam kroz moje misli i dolazim do toga kako se osećam)
Terapeut se ponaša kao vodič kroz vijugavi put naših uverenja. Tokom naših seansi, doktorka R. postavljaće pitanja ili će davati komentar koji me preusmerava da preispitam stvari iz druge perspektive, ali nikada neće davati DA ili NE odgovore.
To je istina: doktorka R mi je podigla samopouzdanje, ali nikada nije podilazila mom egu. Terapija je povećala moje samovrednovanje učeći me da verujem sebi kroz umetnost samosvesnosti.
2. “Tvoj terapeut mora da misli da sam grozna osoba zbog svih stvari koje mu ispričaš o meni.
Ne laskajte sebi. Svi u mom životu, i iz prošlosti i iz sadašnjosti, spomenuti su na seansama u nekom momentu, u predhodnih pet godina. Reflektujući, na terapiji, dinamiku mojih odnosa, postala sam bolja ćerka, prijatelj, devojka, koleginica, i generalno bolja osoba. Retko se dešava da neka situacija ili osoba budu tema tokom čitave seanse. A ako ste samosvesni, razmislite da u svoj raspored ubacite istraživanje te teme. (Samo kažem.)
3. “Nije li terapija samo priča o tome kako ti je užasno bilo u detinjstvu i okrivljavanje roditelja za sve?”
Tokom moje avanture kroz terapiju, provela sam značajan deo vremena pričajući i razmišljajući o svojoj prošlosti- ne samo o detinjstvu. Međutim, kako imam samo 25 godina, veliki deo moje prošlosti je upravo detinjstvo. Ne krivim prošlost za moje loše navike ili loše izbore koje sam napravila. Istraživanje mog detinjstva služi kao alat da bih objasnila svoje reakcije u određenim situacijama i obrasce ponašanja koje ponavljam. To je samo jedna puzla u veoma kompleksoj slagalici.
4. “Da li ležim na kauču i plačem?”
Za sve ove godine koliko sam na terapiji, nisam ni jednom legla. Ponekad, kada sam umorna posle celog dana na poslu naslonim glavu na naslon udobnog kauča u kancelariji doktora R, ali to je sve. Sedimo na oko metar jedna od druge, ja obično sa šoljom ledene kafe, a ona sa šoljicom čaja. Papirne maramice su uvek dostupne, ali ih retko koristim. Momenti kada sam plakala na terapiji bili su uglavnom neočekivani. Obično psujem tokom terapije dok razrešavam situaciju.
I iznenađujuće, ima mnogo smeha tokom seansi, posebno kada doktorka R ponavlja nešto što sam rekla i to zvuči čudno, pa ne mogu da se suzdržim od smeha (posebno ako ponavlja psovke).
5. “Zašto ne popričaš sa prijateljima i porodicom, umesto sa strancem?”
Prijateljstvo je dvosmerna ulica u kojoj ima mnogo obostranog deljenja borbi, pobeda i mišljenja. To može otežati poziciju objektivnog slušaoca.
Moj odnos sa doktorkom R je jednosmerna ulica. Ja nju viđam samo u jednom okruženju, i nije mi ironično što ne znam ništa o ženi kojoj otvaram srce svake nedelje. Ona ne deli svoja iskustva, i ne koristi svoje neodoumice kao referentnu tačku. Slobodno mogu da delim svoja iskustva bez brige da li ću je uvrediti.
Ona je takođe doktorka koja je provela godine školovanja za terapeuta. Ako bi mi trebala fizička medicinska pomoć, kao na primer neko ispitivanje ili operacija, ne bih se obratila najboljoj drugarici zato što je njoj stalo do mene. Isti princip primenjuje se i za mentalno zdravlje- ekspert zna najbolje.
6. “Ali to što joj plaćaš znači da se ona pretvara da joj je stalo do tebe.”
Iako pišem ček svake nedelje doktorki R, to ne pobija činjenicu da joj je stalo do mog blagostanja. Kada sa njom podelim napredak na cilju na kome smo radile, njen entuzijazam je autentičan, pošto je putovala samnom na putu do tog cilja. U trenucima, kada moj glas zadrhti dok pričam o nekim posebno teškim emocijama, njen empatični glas i podrška pomažu mi da proradim svoje misli.
7. “Da li terapija vredi?”
Iskreno, bez terapije, ne bih živela svojim punim potencijalom. To je razlog zašto sam uspela da stvarno evoluiram kao mlada odrasla osoba. Proces je sve samo ne lak, i dao mi je efikasan alat da se efektnije suočavam sa životnim usponima i padovima.
Na kraju, ako je neko od vaših prijatelja posećuje psihoterapeuta, ne ismevajte ga.
Suzdržite se od šala, zajedljivih komentara i napadnih pitanja. Shvatite kao kompliment to što vam veruju toliko da sa vama podele nešto lično. Psihoterapija možda nije šoljica čaja, ali ako nekog koga volite čini zdravijom i srećnijom osobom, pohvalite ga što je posvećen samousavršavanju.
I ako razmišljate da odete na terapiju, ali nikako da prelomite, samo krenite. To nije doživotna obaveza, ali može biti odluka koja vam menja život.
Tekst je originalno preuzet sa YourTango.com 7 Things People Who Go To Therapy Are REALLY Sick Of Hearing


One thought on “7 stvari koje ne treba da kažete ljudima koji posećuju psihoterapeuta (prevod)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s