Utisci sa radionice koju je vodio Ričard Erskin

Psihopolis je doveo u Beograd Ričarda Erskina. Radionica je imala naziv “Relacione metode integrativne Transakcione analize”. Bila, videla, doživela. Ne verujem.

Ja sam transakcioni terapeut, Erskin je veliko ime, dva puta dobitnik Bernove nagrade (jako velika stvar). Čula sam za njega. Ali koliko je veliko ime nisam shvatila dok nisam sela u salu. Slučajno sam sela u sred grupe Rusa, o1dnosno ruskih psihoterapeuta koji su doleteli u Beograd, samo zbog njega. Njih desetak. Ne jedan, dva…njih desetak je doletelo samo da bude tri dana na njegovoj radionici.

Osvrnem se dalje, pored mene u sali sede terapeuti iz Slovenije, Hrvatske, Bosne. Ima i jedna devojka iz Nigerije!!! Čoveče, a ja sam razmišljala i merila koliko mi je cimanje da pređem Dunav, i budem tri dana u Beogradu! Očigledno uz svo moje predznanje, podcenila sam ga. Momentalno sam se zahvalila onom delu sebe koji je presudio da uprkos svemu, dođe u Beograd da vidi i čuje tog Erskina.

Tri dana je veoma živo pričao o svom radu, navodio konkretne primere iz prakse. Objašnjavao svoju teoriju detaljno. Delio svoje uspomene na početke njegovog rada. Dočarao nam je atmosferu u kojoj je radio. Ljude sa kojima je sarađivao i koji su uticali na njegov rad. On ima oko 75 godina, nemam neke predrasude prema starijima, ali ja ne mogu da se setim koje godine sam na primer vodila koju radionicu. A on je bez greške navodio koje godine je izdao koji članak i za koji časopis, na koji se poziva u svom objašnjenju.

U toku radionice je radio lične radove i superviziju sa dobrovoljcima iz publike. Psihoterapeuti su fenomenalni klijenti, već su dugo u procesu samospoznaje, obradili su million svojih unutrašnjih sadržaja, otvoreni su, veruju u proces… Pa ipak, nisam očekivala da baš sa svakim ko je seo u stolicu ispred njega uspe da radi duboki regresivni rad. Svakog je uspeo da vrati u najranije detinjstvo i nazad.

Fenomenalno je bilo gledati, skoro hipnotički trans dobrovoljca, kako ih nežno uvodi, i još laganije vraća nazad. Ja sam u glavi imala sliku zarona, na nekih 30-40 metara (na toj dubini je prlično mračno). Koliko god da su ronili, ljudi preko puta njega, na stolici za klijente, nikada nisu bili na toj dubini. Prepuštali su se, on je pratio njihov ritam, usaglašavao se sa njim, spuštao ih metar po metar. I na kraju, uz poštovanje svih zakona fizike, vraćao ih na površinu. Ni publika nije disala.2

Na kraju trećeg dana smo imali priliku da kažemo svoj komentar na radionicu, njega. Zatvorila sam oči i videla čoveka koji je legenda, koji je svetski poznat i priznat i koji je, uprkos svemu, prizemna osoba. Svo vreme je bio dostupan za ogroman broj pitanja i podpitanja. Za slikanje. Za personalizovanu posvetu u knjizi. U toku izlaganja, na početku, na pauzi, i nakon radionica. Vrlo strpljiv, trudeći se da nikoga ne preskoči, ne zaboravi. Izvanrendan kontakt sa publikom.

Ja sam prvi put na radionici koja se prevodi na minimum tri jezika (engleski-ruski-srpski), povremeno i na slovenački. Zamislite sada terapeuta koji govori engleski, pored koga sedi prevodilac koji klijentu (i delu publike) prevodi na ruski, dok se istovremeno ono što je terapeut rekao prevodi i na srpski. Zatim klijenta koji odgovara na ruskom, pa ga drugi prevodilac prevodi na engleski, a istovremeno ide i prevod na srpski.

Pitanje koje postavlja slovenačka terapeutkinja, pa je prevode na srpski, sa srpskog na engleski, sa engleskog na ruski, i ide odgovor u drugom smeru sve do slovenačkog. Do kraja nismo znali ko koji jezik priča, ko koga prevodi i na koji jezik. Nekako svi ti različiti jezici i prevodi povezali su grupu. Svi smo gledali jedni u druge, čekali, slušali, uskakali kad zapne kod neke reči ili fraze. Ta zajednička energija u grupi, takođe je učestvovala u mom oduševljenju radionicom.

Za mene, i moje klijente nije sve što je rekao primenljivo. Odnosno, nemam uvek priliku da sa nekim klijentom ostanem dugo u procesu. Mnogo njih dođe sa vrlo konkretnim problemom, ili simptomom, i kada razreše akutnu krizu, finansijski im nije isplativo da se zadržavaju na terapiji (što je problem zakonske regulative u našoj zemlji. Nije moguće dobiti psihoterapiju u okviru redovne zdravstvene zaštite. Ali to je neka druga tema). Njegov pristup zahteva vreme, ili se barem meni tako čini. Izuzev, ako za klijenta ne dobijete nekog psihoterapeuta.

3

Pretpostavljam da je organizacija bila prezahtevna. Dovesti takvo ime, navesti ga da na svojoj Evropskoj turneji skrene i za Beograd. I naravno da je bilo i sitnih propusta. Mikrofoni su otkazivali, pištali, stolice su bile neudobne (mada meni posle ukupno 15 sati sedenja ni jedna stolica ne bi pomogla)… Ali sve je ostalo u senci Erskina, i energije cele grupe. Vredelo je svakog izdvojenog minuta (i dinara)!


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s